Ispovesti

Na profesorici iz Beograda učenik se iživljavao

Dani su prolazili, polako i nedelje i meseci a pakao je postajao za mene samo gori… Zbog konstantnog seljakanja iz odeljenja u odeljenje i manjka izvrsne moci u vidu ocenjivanja i neopravdanih ni izdaleka nisam uspevala da stvorim autoritet kod djaka… Ismevali su me, ponizavali, ignorisali, psovali, pretili… samo sto me nisu izudarali. Mucila sam se ali… Radila sam. To me je drzalo. Mnogi u to vreme nisu uspevali da sastave kraj s krajem do kraja meseca. Cutke sam shvatila celu situaciju, prihvatila ritam svog pakla i usla “u masinu”…

Dosla sam u skolu tog podneva mrzovoljna i neispavana jer sam cele prethodne noci popunjavala za jednog starijeg kolegu plan i program rada NjEGOV za tekucu skolsku godinu. Cutke sam dosla do rasporeda koji je visio kraj police sa dnevnicima i polako pocela da trazim na koju su me danas golgotu od odeljenja rasporedili.

-Mhhhhh Predivno! Trece sest. uzdahnula sam polu glasno. Bilo je to Nikolino odeljenje.

-ooo mace pa ti imas posebno zadovoljstvo danas. Cerila se starija, pozamasna, koleginica iz svoje stolice ne udostojivsi me ni pogledom…

-Sesto odeljenje ti je danas u ucionici u podrumu!

-Divno! zajapih vec ocajna.

-Samo mi je jos to falilo.

Ucionica u podrumu je bila pravo muciliste kako za djake tako i za profesore zbog vlage koja se u zidovima tog uzasnog suturena akomulirala vec godinam. Pri samom ulasku u tu prostoriju vazduh je odisao nekom bolestinom. Na rotaciju svako odeljenje je moralo da provede odredjeni broj casova dole.

Uzela sam cutke dnevnik i krenula na cas. Kada sam usla u ucionicu imala sam sta i da vidim…. ili bolje reci nisam imala sta da vidim. Celo odeljenje je zbrisalo sa vasa a na tabli su mi ostavili veliku poruku

“Profesorka previse je lepo vreme napolju za mrtvacnicu (tako su je djaci zvali)”

Nasmesila sam se sada vec srecna sto su me djavoli postedeli mukotrpnog dvocasa i krenuvsi nazad vec sam mislima bila negde napolju na suncu. I dok sam prolazila tako kroz podrumski hodnik pored dela gde je bio toalet odjednom su se iza mene otvorila vrata i neko me je zgrabi s ledja, stavio ruku na usta, drugom mi uvrnuo zglob jedne ruke i grubo uvukao u zaista odvratan podrumski toalet u koji ni tetkice nisu zalazile. Drhtala sam kao prut i bezuspesno pokusavala da se otresem napasnika. Strah me je jednostavno previse grcio i oduzimao i zadnji atom snage. Imala sam utisak da nebi mogla ni da vrisnem sve i da mi skloni ruku s usta. Dok me je uguravao u jednu od kabina dobacio je nekom “pazi na vrata”… Prepoznala sam ga to je bio Nikola a ja… ja sam bila sledjena i u cudu. Djubre malo pomislih i dok mi je ta misao prolazila kroz glavu vec me je ubacio u kabinu i pobednicki se ceriona svega 20 santimetra od mene sada vec i ne skrivajuci se…

-Pobogu Nikola! Sta to radis? Da li si ti normalan?!

Vrisnula sam na njega. Cereci se zaledio se u trenu… a vec u sledecem raspalio mi je takvu samarcinu da mi nije uopste trebalo zvono za pocetak casa. Udarcem me je bacio na zemlju protiv odvratno prljavog cucavca kabine podrumskog toaleta. Drhtala sam u neverici. Ne verujuci sta mi se dogadja. Sve se u trenutku okrenulo za 360 stepeni.

ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>

Previous page 1 2 3 4Next page

Back to top button
error: Content is protected !!

Adblock Detected

Molimo vas da isključite Adbloker kako bi mogli uči na sajt
CCBot/2.0 (https://commoncrawl.org/faq/)